Ne triba bina kad imaš gitaru, pismu i rivu

Prošle godine san ih tamo na istom mistu srija, doli blizu Makine na onim kantunima. Njih troje čine bend i ka pravi pivači ne daju da je, šta se pisme tiče, niko od njih jači.

A repertuar im je jednostavan, sviraju i pivaju pisme dalmatinskog kraja naših poznatih pivača. I zato ih je publika pripoznala i zavolila, pa često puta nastane i euforija, a posebno ono kad ljude u dušu taknu sa Oliverovim, Mišinim, Thompsonovim, Vicinim i drugim poznatim hitovima.

Tako zovu oni s pismon sve, i stare i mlade, da im zapivaju lipe dalmatinske serenade. A onda ih često, u znak zadovoljstva, nazočni s pljeskom prekidaju i šoldi im štakod daju.

Tko zna, možda se upravo i koja nova zvizda rađa. Ne tribaju im više ni studija, ni glazbene kuće, ni menađeri, ni da in se izdaje LP ploče. Ne tribaju bine, dvorane ni restorani, oni sviraju po ulicami.

A onda nakon toga uličnog koncerta sve im na internet stane: TikTok, YouTube, pa eto nama nove glazbene garde.

Nek van je sritno, dica!!!

PAŠKO