Iako su se rodile u takvoj obitelji, ni Milka ni njezine sestre Anđo i Mare nisu bile princeze. Kad se rodiš u težačkim Vodicama onda ne možeš računati na lagodan život. Čim dovoljno naresteš, čekaju te motika i poje. 

Tribala je mala Milka malo više naresti da joj život barenko malo bude koda živi na dvoru. To joj se desilo kad se udala za svoga Josu. Pipićeva. E, on je baš drža do svoje žene! Volija je Joso i društvo, ali je i Milka sa njim i izlazila i putovala. On je savršeno zna svoje vrime rasporediti za sve šta mu je bilo bitno u životu. A to su Vodovod u kojemu je radija, Selo kojemu se sav posvetija, nezaobilazni Hajduk, brojni prijatelji, obitelj i njegova Milka prije svih. A šta se obitelji tiče, to su kćeri Nera i Blanka, pa zetovi Božo i Damir, unučad Josip, Marija, Tomislav i Karlo-Matija, i naposljetku miljenica Marta. Praunuka. 

Ako je Milka od Jose nešto naučila, to je kako dobro rasporediti svoje vrime. I kako u jednom danu uspiti obaviti stotinu stvari. Pa tako Milka uvik ima vrimena i za kuvanje, pranje, rastiranje robe, vrtal, poje, crkvu, procesije, zornice, sprovode i druženje sa prijateljicama. Pa tako svako popodne ide na čaj kod Matije Škikove, a donedavno je u jutarnjim satima u Rupini pila kafu kod Sidonije Čunčilove. Sad Sido živi malo dalje pa je ne može baš svaki dan obići. Obilazi Milka i druge starije Vodičane. Šimu Mare Barbine, Guštinu Cvitu, Milu i Antu Krpinove, Rosu Babčevu,...Dok su bile žive, redovito je obilazila sestru Anđu Čičinu, Filu Bogdinu, Paulu Krpinovu,... 

Sve to šta van nabrajan ne bi bilo tako zanimljivo da Milka to ne radi sa devedeset godin na leđima. Baš toliko napunila je prije tri dana. U ovin trenucima je na rođendanskom slavlju. Danas su se uspili okupiti svi njeni najdraži. Nema među njima više njenih sestara, nema ni Jose ni zeta Bože. Ali, ima oko nje dovoljno onih zbog kojih i dalje može reći da živi lipi život.  

Sritno ti bilo, draga moja rodice!

Koristin zgodu da dobro zdravlje poželin Milkinim vršnjacima Miri Petrićevoj, Marku Angulovu, Ivanku Bekićevu, Stanku Šainovu i svima ostalima koji su još živi (dopišite njihova imena)!
Živilo naše lipo Selo! 

P.S. Blanka, uzalud je tebi jutiti se na mater i tražiti da malo "uspori". Dobro znaš da ćeš je i sutrašnjeg jutra zateći kako u vrtlu nešto okopaje ili rastire robu. I to iz ranijega. Takva je. Da je drukčija, ne bi ni pisa o njoj. :-)