Svake godine na početku devetoga. To van je generacija rođena četrdeset i druge. 

Imaju oni u svojin redovima čovika koji sve zna i o drugima pa ne čudi da o svojin vršnjacima zna i još puno više. Radi se o Ljubi Sladoljevu. Pići. Čovik je živa enciklopedija kad se radi o datumima rođenja. I o tomu ko je kome šta. Matične i crkvene knjige je Ljubo pohranija i u svoju glavu. Gotovo da mu više uopće i ne tribaju. Čak ni kad nekomu radi obiteljsko stablo. Malo ko je “posadija” toliko stabal ka Ljubo. Ima ih iza sebe na iljade. 
Četrdeset i druge rodilo se u Vodicama sto i trinaestero dice. Velika brojka, ali za ono vrime ništa čudno. Kraj Drugoga rata živo je dočekalo njih osandeset i šestero. U samo tri godine ona početna brojka smanjila se za dvadeset i sedan. 
Život ih je nakon škole razbaca na sve strane svita. Danas ih je još četrdesetero živih. Puno ili malo? Teško je reći. Imaju osandeset i tri. Godine. Pa sami prosudite. Ljubo mi je da točne podatke o tomu di ko od nji živi. Pa, evo ovako. Napisati ću imena gradova u Hrvatskoj i imena stranih država u kojima živu, a u zagradi će pisati brojka koliko ih tamo ima. 

- Vodice (17)
- Zagreb (3)
- Split (3)
- Zadar (3)
- Koprivnica (2)
- Dubrovnik (2)
- Rijeka (1)
- Opatija (1)
- Šibenik (1)
- Australija (2)
- SAD (1)
- Srbija (2)
- Slovenija (1)
- Norveška (1)

Kako ste mogli viditi, u Selu ih je sedamnaestero. Na današnje okupljanje stiglo ih je petero manje. Barem ih je toliko na fotografijama koje mi je posla Tonči Juričev-Grgin. Još jedno vridno čeljade kad se radi o prikupljanju dokumenata i starih fotografij. Koji se tiču Vodic. I Vodičanov. Osim Ljube, došli su prid Staru školu Joso Ferara zvani Garić, Ive Crljenak, Julčika Markoč Roca, Rosa Skočić, Katica Roca, Rade Jakovljević, Tome Ivas, Miše Mrković, Julija Cukrov, Dragi Roca i Smiljana Rokov-Pipićeva.  Lipa ekipa. Ljudi koji su zadužili naše misto. Na svim mogućim poljima. Neka oni nama u dobromu zdravju poživu šta duže.

Živili!

Živilo Selo!

Autor fotografije: Tonči Juričev-Grgin