Ovo je doba godine u kojemu se one beru. Prije je Selo bilo puno odor. Danas, ako ne računamo Vlašićeve (Ivana, Živanu i Željka Raka) i mladoga Antonija Čorića koji pokušavaju ozbiljnije baviti se smokvama (i Makina se time bavi u Tribunju), malo di možeš viditi da ih neko bere i suši. Jedan od rijetkih koji to još uvik, iz godine u godinu redovito radi, je Ante Kalin (Čorić). U mojoj je ulici pa ga vidin. Duh stari Vodic i dan danas živi u Kalinoj avliji. U dilu između njegove i Šprljanove kuće poreda je Ante svoje odore.

Ne znan može li se za devedeset i prvu reći da je daleka, jer nekako su mi proletile trideset i četiri godine odonda. Uglavnom, te godine je puno toga snimano za program Televizije Vodice. Među ostalim, baš u ovo vrime išlo se u Stajice, vodiško poje u kojemu smo u branju smokav zatekli obitelj Tona Čičina. Kojima je pravo prezime Udovičić, ali su poznatiji po nadimku Čičin kojega su dobili kad se jedan predak uda u Šainove (Čičin-Šainove).

Osim glave kuće, u Stajicama su toga dana bili i Tonova žena Anđo, sinovi Vito i Mate, a društvo in je pravija i unuk Ante. Sandin i Ivičin. Koji se skriva u krošnjama. To van je jedna od najzafrkantskiji obitelji u našemu Selu. Ne znaš ko je više spreman za izvesti neki škerac ili ispričati nešto smišno. I uvik se oni smiju. Anđo je iz Cr(l)jenkovi. Iako je u Čičine došla iz “kraljevske” obitelji, naradila se za života Anđo, ka i velika većina vodiški žen. Oca su joj zvali Kra(l)j, a mater Ivu Kra(l)jica. Valjda su onda Anđo, Mare i Milka princeze. Od nji tri sestre, živa je još jedino Milka.

Kad smo snimali Čičine, bilo je poslipodne. Vito i Mate su taman došli s posla. Stariji Vito je u to vrime radija u šibenskomu Poliplastu, a Mate u vodiškomu Autoremontu. Nekad firmama za uzor. Iskreno su nan obojica priznali da baš i ne volu ići u poje. A, imali su oni u svomu poju, kojega po nekom čoviku zovu i Kvartučevo, osim smokav, i lozu, masline i višnju, a sadili su i bob i biže. U Stajicama su Čičini imali svaku zgodu. I bunju, koju su sagradili Toni i njegov (o)tac.

Da bi in u poju bilo lakše, sagradili su Čičini i kućicu. Pa bi u njoj malo odmarali i ili. Na blagdan Gospe od Karmela (Karmena) bi i zafeštali. Palo bi i janje. Pozivali bi tamo Vito i Mate i svoja društva. Koliko znan, Mate je danas svaki dan u Stajicama, a ekipa se kod njega okupi svaki nekoliko dan. U Stajicama se gledaju utakmice i igraju karte i balote. I uvik se uz to nešto roštilja ili kužinaje. Okupe se kod Mate Ive Tarle, Vicko Bareša, Brane Marić, Saša Kokot-Mumlek, Igor Nimak, pa njegovi kolege vatrogasci iz svi dilova naše zemje, a najviše oni iz Sjeverne Hrvatske,... Penziju je Mate dočeka u vatrogasnoj uniformi. On i Mirko Juričev-Mikulin (Sudac) su od prvi dan u vodiškim dobrovoljnim vatrogascima. Nji dvojica i Zdenko Juričev-Martinčev stvorili su dobre temelje kasnijem osnivanju Javne vatrogasne postrojbe.

Mati nisu tribale skale za branje smokav. Ili višanj. Po skalama i stablima se verala Anđo. Tako nan je Mate reka. Uz smij i komentar “ona je mlađa”.

Kad smo toga dana bili gosti obitelji Udovičić, Toni je ima povez priko oka. Prvo je u šali mladoj novinarki Đini Sladoljev reka da ga je to žena udrila, a onda joj je prizna da mu je to zbog jačmera.

Pitala je Đina Vita šta misli oće li biti grozja najesen, a on joj odgovorija da ne očekuje dobar urod jer je slana učinila svoje. Doda je i da će vina biti jer ga je ostalo i od lani.

Toni je umra odavna, a Anđo prije nekoliko godin. Počivaju u Pudarici. Koju Vito i Mate često posjećuju. Ne samo zbog toga da bi materi i ocu donili malo cvića iz Stajic, nego i da bi ispraćali druge koji odlaze s ovoga svita. Gotovo da nema sprovoda na kojega oni ne uspiju doći. Smistu se ispod stabla lipe. Zajedno sa Čagom, Tončom Čunčilom i braćom Trcera. Zbiju se oni, a i desetak drugih, ispod stabla koje vridi više od ijednoga drugoga u Selu. Njegova krošnja brani i od kiše i od sunca. Godinama...

Eto, pogledajte sad video reportažu Televizije Vodice o branju i sušenju smokav. I o veseloj familiji Udovičić.

Koristin priliku da pozdravin Đinu koja živi nešto južnije od nas. Čini mi se da je na nekomu otoku blizu Splita. Znajte da je u trenutku kad smo ovo snimali, Đina (Gujina) imala svega petnaestak godin. Poput još nekolicine njezinih vršnjakinja koje su sudjelovale u stvaranju programa lokalne televizije našega Sela (Anđela Antulov, Tina Ivas, Milka Škugor, Katarina Šoda, Klaudija Bosotin,...).

Živili!

Aj(mo) u smokve! :-)