Tuče ga svaki dan: jugo, bura, maštralada, ponekad pere kiša i litnja žega kada vrućine u provinju (termometru) dosežu i do 38 stupnjeva. Ali svejedno, on se iz porta ne da van.

On je šjor šta dočekuje brode – neki ga zovu meštar-kapetan, jedna vrsta nautičkog agenta – uvik ljubazan i spreman pomoći jahtašima da u lipoj vali Prvić Luke nađu svoju ugodnu i mirnu luku na sat, dva ili cili dan, ako žele tu ostat.

I zato je neprestano u pokretu, bilo na moru ili kraju – po rivi šeće od broda do broda, vamo-tamo, i nasmijan pomaže vlasnicima da pristanu, da se privežu za kraj ili da isplove, kako Bog zapovida, van vale čak. A onda, kad je sve u redu, meštar-kapetan sida u svoj mali kaić (ne znan ima li dva oli dva i po metra dužine) i svon snagon ide prema bovama u sridini vale kako bi vez naplaćiva, a zato mora i dva, tri jezika znat.

Njegov je posa zahtjevan, ali vidin da ga radi sa puno gušta i sa stranim sviton ljubazno komunicira. Nisan ga zato tija puno u poslu smetat, čak ni za ime pitat – već smo onako u prolazu, na vrhu rive, izminili tek par riči da mi reče kako mu se ovo lito čini.

Primjećuje da je ove sezone u Luci, nažalost, posa nešto malo ka opa, i čini mu se da nautičara manje ima nego prošlih godina, šta mu je ža. Ali sva srića da sezona još nije završila, pa meštar misli i nada se da će se sve to još nadoknadit i da će lito još dva miseca potrajati.

Nima šta – čovik na svom mistu, vridan, uslužan i optimističan. To je ono šta nautika i triba!
A šta se tiče manjeg broja nautičara ovo lito u vali Prvić Luke, ćakulaje mi doli jedan čovik da je zato kriva i cijena veza, struje i vode, šta je ovo lito krešila (poskupila), pa se sve više jahtaša isprid Luke i susjednih uvala fermaje i odmara na svojim sidrima, jer im se šolde lučkoj ispostavi ne daje. A ko zna – možda će ih i koji fortunal juga ipak privezat za kraj, pa će meštar od porta zadovoljno ruke trljat.

PAŠKO