Sveta Ana, Šepurina, Pudarica,…

Oduvik iman mišljenje da je dovoljno roditi se na škoju pa da nije upitno znaš li pivati. I imaš li dara za pisanje pisam na čakavici.

Skupila se prije dva dana braća Franić, Mali Makso, Potka,… Na prvićkom groblju. Zapivali oni na sprovodu Grgi Ukiću. Dvi pisme. O Šepurini. 

Šime Ukić na internet stavija te dvi pisme. Pa sad uživan slušati ih. I jedan čempres, uz kojega su se okupili pivači, uživa u pismi.

Uzvisili se čempresi prema nebu. Driti. Dostojanstveni.  

I neki ljudi su poput čempresov. Visoki i uspravni.

Bino je bija takov.

Pitala me jedna osoba prije pet dan je li ima stresan život. 

Kratko san odgovorija: Je.

Usporeno je priča, tako je i hoda. Flegman. Reklo bi se onako na prvu. 

A da me ona ista osoba pitala je li ima lipi život, opet bi moj odgovor bija isti. Je.

Malo ko je u Vodicama ima toliko prijateljov. I tako veliko društvo. Pogotovo u njegovim dvadesetima i tridesetima. Kad je i Selo bilo nešto manje. I kad je svak sa svakim moga popiti kafu. Pogotovo zimi. Kad je radilo svega dva do tri kafića. Plus Kozara.

Lipi i težak. Bija je Binov život. Težak jer je od ditinjstva spozna kako izgleda friž.  Od šibe kojom te život zna ošinuti.

A lipi jer je bija omiljen. Pa je okružen dragim ljudima uvik ima blagi osmijeh na licu. 

Bija je Bino i faca. Takva da je moga i u reklame dospiti. 

Biti će čudno. Ne viđati ga više po Selu. Na kafi. 

Zaputija se Bino prema Pudarici. Dozvali ga čempresi.

Sićan se dana kad se ženija. I njegovoga kuma. Grge Skočića. Koji je ima svega trideset i šest kad nas je napustija. A mislija san da ima devet života. Sad će se kumovi napričati…

Adio, Bino naš dragi! 

Rodbini, a pogotovo tvojoj dici, izražavan sućut. U ime ciloga Sela. 

Sprovod dragog pokojnika je u utorak 10. rujna od 17 sati na mjesnom groblju Vodice.