Odman san zna čin san ih čuja da su oni. A kad su  krenili izvodit one  svoje serenade  riva je fermala, svit je sta da ih čuje i vidi. I niko nije mrda samo čula se pisma njiova, onako šoto voće, laganini piva klapa vodiških slavuja.  A turisti su se najviše rasveselili i dalmatinske pisme poželili.

Čujen jedan gost iz Slovenije cili veseja kaže Bunarima , da bi tako tribali pivat svaki dan zbog prezentacije Vodic i turizma. A mislin se po ovin žegami ko bi in force naveče još toliko da. Ali i ovo je lipo da će ih se skoro svake sride moći viditi na izvoru vode kod bunara.

A ove večeri nije bilo pisme koja nije pala od Dubrovačkih trubadura, Olivera, Miše Kovača, Matka Jelavića i drugih naših zvizda  i klapa. Ali svejedno šta su puni force nije in bilo lako toliko pivati u komadu. Grlo in se bilo ka malo osušilo, pa bi onda malo bilega doli sipod bunara raslavili i opet se pisme uvatili. One pisme domaće, tog blaga če se prinosi iz kolina na kolino. Mogli su slobodno do zore stati i kantati, ali tribalo je i fermati. Sutra je novi dan i svak mora na posa. Lito je, triba i raditi druge stvari.

A svit ka svit, teško in se od Bunara odvojit. Pa ih potežu za rukave, zovu, slikaju i za naredne koncerte  pripremaju. Vidin jedan šjor doli šta lipo već godinami na rivi pleše rado bi ih sa školjkami počastija. Uporan je, poziva ih da dođu jedan dan kad kod oču u njega i da će lipu morsku spizu za njih spremit. A mislin se kaka će to tek fešta bit. Tribalo bi se s njima uvalit pa kaku dobru ćakulu bacit.
A imaju oni puno toga, velikih štorij iza sebe za kazati!

Pozdrav iz sela  PAŠKO