Svit šta je onde bija se okrenija, jer mislili su da pozdravljam samo našeg gradonačelnika šjor Antu, a kad ono isprid mene obadva, obadva Ante i Heinz Wilding, austrijski gradonačelnik iz Hohentauerna (Štajerska), tamo di se voze utrke Formule 1.

Trevili su se doli na rivi i srdačno pozdravili, baš onako kako pulitičari rade, s puno diplomacije i kriancije. Da je bilo više vrimena vjerovatno bi se mogli bolje ispričati, ali vidin ovako na prišu da su se dobro razumili, snašli i pokoju rič izminili.

Zanimljivo je da su šjor Ante i Heinz dva gradonačelnika iz turističkih mista Rvacke i Austrije, pa bi se i po tom pitanju mogli dobro razumiti i iskustva izmjniti. Istina Heinz je u Alpama, a šjor Ante na moru rvackomu.

I jedan i drugi su poznati u svojin turstičkim mistima. Heinz je jedne godine, u Alpama u svom mistu, kraj Graza, zajedno s turistima bija zarobljen nakon jedne snježne oluje di je snig bija uvatija više i od tri metra. U takvom snježnom okruženju di su bili zarobljeni misec i po dan, nije se moglo ni naprid ni nazad, a on je  ka gradonačelnik mora  život organizirat i goste spašavat. Upotrebija je sve veze i okupija najbolje austrijske biznismene.

Svaki je nešto da: seljaci donosili buter, mliko i sir, domaćice pekle kifliće, bureke i kruv, pivovare na kašete piva slale, trgovci  i druge potrepštine dostavljali , pa su  u Vatrogasnom domu i  „Krizni stožer” osnovali. 

Misec, dva, a druge godine možda i tri u Vodican

Kad je sve uspišno završilo doša je novinar New York Timesa i metnija Heinza na naslovnu stranicu ka heroja dana. I tako se Heinz proslavija. To bi bila mala štorija o Heinzu, šta mi je kaza, a mogu zamislit da je bilo više vrimena doli na rivi kod Strikomana, šta bi sve naš gradonačelnik Ante bija Heinzu ispriča s čime se on sve nosi i u toku lita bavi, kad se misto ne more obraniti od turista i svaku malo neka vatra plane ili fortunal vitra puhne.

A i poplave u zadnje vrime. I kad svak svaku malo gradonačelnika vuče za rukav i nešto pita za ono šta direktno nije njegov posa. Ono ka prošlo lito kad ga je jedna šjora sa Srime zvala i žalila se da je ostala bez svojih šugamana.  

Ali naš je gradonačelnik, šta reći nego, na sve otvdnija, selo naprid gre i turisti je sve više, a to je znak da kapetan dobro naviga i ne boji se nikaka vitra, niti mora.

Puše bura, jugo, oli maštral, njemu je ista stvar. Stavlja uvikn provu na vitar.
                         
A šta se tiče Heinza još nan je doli na mulu priča kako je već nekoliko lita u Vodican. Prošle  godine doša je  sa suprugom Ingrid i svojim kamperom, pa misec dan osta, a ove godine učinit će dva. Druge godine neću ni da ga pitan, ali logika bi bila tri miseca. A ko zna, kako ga je lipo krenilo možda će kupit i kakav apartman? Nikad se ne zna, Vodice čuda čine od svita, pa se tako i Anjc,  najviše veseli čistom moru i ariji, pravom uju, vinu i domaćoj janjetini gorika u NIKE.

Lip pozdrav PAŠKO!