Lipo onako sa krijancijom, laganini, mic po mic, i ne obazirući se šta kaže svit da je u moru ribe svaki dan sve manje i manje. Izgleda ne  badaje on grintanje. A šjor iz Zagorja meštar naše ćakule, ćakulaje kontra da su nan ribe pune rive i plaže. Ne želin ga provjeravat, jer iz dana u dan dokazuje da je istina šta kaže. Samo šta san ga malo pogleda jednu je lipu doradu čapa, a pitaj dragog Boga koliko ih je još uvatija dok san se ja pored njega kupa.

Kaže mi da mu je ža šta će za koji dan morati u Zagorje partiti ča. Sve bi da kad bi moga duže ostat, ali lito je lito i posa je posal. A ja dodajem i životne prilike, da čovik jednostavno ne more više koristiti ovo naše lipo vodiško more. A i ona stara vridi: sve šta je lipo kratko traje. Ali eto čovik iz naše ćakule ipak iz ljubavi prema Vodicami, moru i ribi uvati godišnje pet,šest dan za na more arivat. 

I svaka mu čast, jer zna u moru, ribi i Vodicami guštat! Nima kod njega ono: ne valja ovo, ne valja to, jer sve je lipo kad čovik volje za sve ima, kada ga je dragi Bog blagoslovija. Kažen mu da i ja šćap doma iman i da bi mogli koji dan kad provinj pokaže stupnji 37 doli na Kaprije se kalat i tunje  u more bacat. Sigurno bi bili još bolje sriće! Govori mi  more, jer je on uvik spreman za more. Mislija je i sam doli mali brod iznajmit i Kaprij se uvatit, jer doli prijatelj mu kuću ima. Ovi su mu iznajmljivači brodi rekli da ne more sa malon penton dalje od Zlarina i Prvića ići, pa eto sad će se Kaprij ipak uvatiti.

Pozdrav s Lovetova! 

PAŠKO !