Cvrčak iz Šepurine: Životna priča Roka Dalmate

Pisma mu je u životu sve i ne znan šta bi on bez nje. Posebno u ove litnje dane kada svaki dan doli u Šepurini na otoku Prviću, sa pismom čiči ka čičak, pa ga zato i zovu Cvrčak.

Mislin na pjevača Roka Dalmatu, pravog Dalmatinca, rođena Šibenčanina, po kolinu Kaprijana, a po ljubavi Šepurinjana.

Nije ga lako uvatit za ćakulavat, ali gori u dvoru kod šjore Vesne san ga na bevandi ferma i nisan ga lako mola.

Jerbo puno je toga lipega u ove litnje dane šta mu se u životu dešaje. Tako je to kad je pivač, pisac, poeta, čini mi se svašta on zna i lipu spizu skuvat, oboritu ribu doli u „Ribarskin dvorima” di liti radi ka kuvar.

Ne znan odakle bi ga počeja štogod o svemu tome pitat, jer znan da medije puno ne ferma, a onda ne bi tija ni ja nekog nadobudnog  paparazza izigravat. Sva srića sam mi je nikako dušu otvorija i svoje se karijere prisjetija.

- „Evo nakon 38 godin pivanja, rada i lutanja po svitu napokon sam se skrasio u Prvić Šepurini i tu mi je nekako najlipše. Tu sada imam studio i radim pisme čisto za svoju dušu i kakva mi dođe inspiracija.

Nema više ništa kod mene ono da moram. Radim samo ono šta volim i šta mi predstavlja zadovoljstvo. Ovdje u Šepurini što se tiče glazbe moram reći odlično je, ima dosta glazbenika.

Tu mi je Goran Franić Njoko iz „Dupina”, koji je više od dvadesetak godina svirao skupa sa Oliverom i bio mu desna ruka. S Goranom sam prijatelj i pored pisme zajedno lovimo ribu. Zatim tu je i njegov brat Zoran, kao i Bore Cukrov iz klape „Bonaca”.

Naša penzionerska ekipa onako pomalo zna dobro guštat u pismi i pivati za našu dušu, ali i za sve dobre i drage ljude koji nas požele čuti u sklopu Šepurinskog lita, ali i onako refužo po kantunima i konobama”, govori nam Dalmato na početku ćakule, ne krijući koliko se raduje tome šta danas ne mora raditi ništa ono moraš, već samo ono što ga inspirira i čini sritnim.

Tako to funkcionira u njegovu stvaralaštvu, di pisme piše uglavnom u dalmatinskom, oli šepurinskom dijalektu.

- „E, to pisanje i pivanje na šepurinskom dijalektu mi je nekako najdraže, jer ti običaji i takvo izražavanje sigurno izumire, a to znači odlazi i dio nas, i naše kulturne baštine. Zbog toga sam prije par miseci napravio pismu  „Ke su ve”, gdje pivam o tim misnim užancama kojih više, nažalost, malo ima. S tom sam se pismom prijavio na Šibenski festival, ali nažalost nisu me primili. Izgleda nisu razumili sve riči te moje nove pisme na starom šepurinskom dijalektu i nažalost propala mi je jedna dobra stvar za promovirat na pravom mistu. Ali tako je to u nas i veseli me što me to u stvaralaštu ne ometa i ne more fermat, jer ovih dan izbacija san jednu novu stvar o septičkim jamam.

I to je čini mi se jedna dobra stvar koja govori o našim dobro poznatim fenomenima u jeku turističkih sezona. Nije to problem samo Šepurine već svih našim malih i velih mista na moru, di septičke jame liti kipe, kipe a onda i zakuvaju. A mi umisto da širimo jame samo dižemo, dižemo apartmane. A jama kipi i kipi, i u mojoj ulici”, ćakulaje i piva Roko Dalmato.

U brodu ga vidilo miljun i po svita

Pitan ga i onome Youtube „Kad naš brod plovi” ča mu je miljun i po svita uvatija?

  - „To smo snimili onako iz zajebancije za slovensko tržište kad sam gore kod njih radio neke projekte i snimio CD. I dobro je prošlo. Ma snimio sam još dosta tih svari i po Austriji i ne bi volija da ti se sad s tin hvalin. Prošle godine napravija sam obradu pisme „Divojko mala” na hvarskom dijalektu divojko mola. Tu san potrošija puno energije i mislim da san uspija. Klavir mi je svirao Borna Pehar, jedan mladi vrhunski klavijaturist iz Zadra, vrhunski glazbenik, dok je harmoniku odsvira Elvis Stanić i pisma je prošle godine bila hit tjedna na radio Splitu.

Prekidam ga s pitanjem, kako mi se to njegovo pivanje čini malo ka neki fenomen, ono o čemu sve to on piva, o svim tim trusitičkim problemima, ča nas u dušu dira. I govorin mu da me straj da ga zbog toga pulitika ne bi u tikvu udrila. Ali on ne badaje i bez problema se u jame cili daje i još više infišaje,zavidaje i zabužaje.Kada bi se najradije u neku jamu zatvorija.  Govorin mu i kako sve jame nisu iste i male, i kako ima velikih i lipih jama ča mogu puno toga primiti.

A on mi kaže, kako ga pulitika ne zanimaje, već mali svit zbog koga sklada i piva. 

I uz mali svit, otkriva mi zanima ga i kužina u kojoj doli u „Ribarskin dvorima” liti kuva i kruv zarađuje kada s pismom to ne stigne. A u životu je to kako kad, Roko Dalmato to dobro zna.  I ono da ga Šepurinjani zovu Cvrčak, jer je nekad sa svojojn gitaron kroz selo cvrča po cili dan. I tako mu je nadimak osta. I važno je da čičat nije ferma. Svaka čast za čičanje!!!

I još da ne bi na kraju zaboravija u nedilju u 21.00 sat Roko Dalmato se predstavlja u sklopu promocije poezije Jasminke Grubelić sa pjesmom „Stari zidi” za koje je tekst napisala ova poznata pjeskinja, a Dalmato je uglazbio u svom šepurinskom studiju.

Dođite ga poslušat i s njim nakon koncerta na skalinama šepurinske crkve zapivat. Tamo di je baš Oliver piva i gušta.

Lip pozdrav iz Šepurine PAŠKO!